Okruženi smo pričama koje su ili crne ili izfolirano savršene, zar ne? Sa jedne strane ima pregršt mračnih vesti koje u svima nama bude strah i pesimizam, a sa druge strane idealni TikTok životi bude pitanje- da li sam ja jedino očajno biće na ovoj planeti, zaboga miloga?
Nisi. Znaš, kada bi urednici tragali za lepim vestima uz jutarnji Nes, slušali bismo svakodnevno o njima. A, kada bi joksialeksinamama snimila kako izgleda majčinstvo kada pre snimanja ne pokupi igračke, ne objasni detetu 110 puta zašto ne sme da ulazi u veš mašinu, ne našminka lice i ne ode na ubrizgavanje botoksa u usta, videli bismo da svi živimo koliko toliko (ne)savršene živote.
U tim (ne)savršenim životima postoje lepi trenuci koji nisu toliko spektakularni da bi bili na naslovnim stranama i promenili svet, ali definitivno menjaju svet u nama. O njima nećemo slušati u vestima ili društvenim mrežama, ali lep osećaj koji su probudili nikada nećemo zaboraviti. I možemo se opkladiti u čokoladu, da su većini nas zajednički.
Moja želja je da nas okružim pričama koje neće probuditi tugu ili biti “srećni kič” (patetična, izfolirana srećna priča), koji liči na lečenje kompleksa, već mišljenje- Kad malo bolje razmislim, ovaj život je skroz ok.
Na primer, ovaj život je skroz ok kad sretneš drugaricu posle par godina i jednostavno možete da nastavite tamo gde ste stali/e. Kako i zašto, ne znam ni sama, mada osećaj je baš lep. Zar ne? Ali o tome ćemo u jednom od narednih blogova.
Do tada- Ne dozvoli da ti mediji budu merilo sreće. Razmisli kad si ovog meseca posmilo/la da je život ok i pojačaj taj osećaj na max (uz omiljenu pesmu, naravno) :).